Svasta se rodi u mutnoj vodi,

lukava mrena i glupavi smudj,

karaš i bandar, lopov i dzandar

i ribe sto zive na racun tudj.



Malene one vecih se klone,

ne pazis i vec te nema za tren.

Gde god da beze stignu u mreže,

neko se rodi da postane plen.



Ja pevam svoj blues bez namere bitne.

I najvece ribe za mene su sitne.

Ja sa strane samo posmatram taj svet.

A budem i ja i smuvan i varan,

pa svakom se desi da ispadne saran,

to je bar rutinska stvar.



Ko zivot vodi u mutnoj vodi

mora sve trikove dobro da zna,

u mutnoj vodi, sto mnogim godi

posebno onim sa vrha i dna.



Svi znaju svrhu, stuka na vrhu,

tu su da kvare i naprave lom,

a dole na dnu, sudbinu jadnu,

mnogima resava nekakav som.



Ja pevam svoj blues bez namere bitne.

I najvece ribe za mene su sitne.

Ja sa strane samo posmatram taj svet.

Ja pevam svoj blues u srcu dubine

i drzim se pretezno zlatne sredine,

to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.



Na sta se svodi zivot u vodi?

Pa eto, grabljivci imaju vlast.

Grgec je glupan, ali je krupan,

pa male ribice guta u slast.



U dane gadne, kad voda padne,

plasljive ribe ne vrede ni gros,

naidju krize, drukcije grize,

i samo najbolji plivaju jos.



Ja pevam svoj blues bez namere bitne.

I najvece ribe za mene su sitne.

Ja sa strane samo posmatram taj svet.

Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom

i pitam se sta rade ribe na suvom,

a to je bar rutinska stva