Ti si moja stanica na putu

jedan stepenik do neba

otrov koji i te kako treba.

Ti si uvek bolja polovina,

nekad jagnje, nekad zmija,

moja ili bilo cija.

Ti si nepredvidljiva ko djavo,

i od gvozdja i od stakla,

deo raja, deo pakla.

Kada te ostave svi svaleri,

kad shvatis da si pala,

iskopaj negde broj telefona

ja sam jos ona ista budala.

Kad skines jednog jutra sminku

i shvatis sta si drugima dala,

prikupi hrabrost, dodji do mene

ja sam jos ona ista budala.