Dvadeset i osam godina samoe, iz sobe jo ne izlazim jer ne mogu da ustanem

Misli se pretapaju i boje mi se mrljaju, ne mogu da se pokrenem al ne umem da stanem

Slike ivota to je nekad bio moj sada ivi neko drugi a to vie nisam ja kao bivi legionar

Za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio.

Dovoljno je prolo da mnogi me zaborave ko pamti me jo uvek morae da umre

Na ulici sebe u da vidim kako traim, koga on to najbolje zna,

Al kako da se ponaam kad napolju me vide spoj i sveta

Zaboravio pravila, ne znam, jo uvek iz senke ivot u da gledam

Jer suvie je opasna tajna koju znam:

Jai sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio

Ja uvek biu isti jer to je moja sudbina:

Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam

Jai sam od svega zamene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio

Ja uvek biu isti jer to je moja sidbina:

Ja uvek biu prvi jer tako biti mora.

Momenat slobode i deli zdravog razuma moram da ignoriem od sebe da ga oteram,

Dovoljno je prolo da mozak mi se upali,

Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam,

I nou da se kreem jer znam da bi pobedio i posle puno godina opet sam u crnom

Jedan deo mene ali i razmilja na ljude, ali mora biti tako kako mora da bude,

I kia se sputa, nju jedino jo volim, kad osetim niz vrat kako krza mene pere,

Al to je samo seanje i koa mi se jei, kad pomislim na pre kako lepo mi je bilo

U oku u senci ja strategiju pravim i plaim se da oi me ne odaju u mraku

Ve dugo isti poloaj i poinjem da trnem, srea mise javlja sad je isto kao pre:

Jai sam od svega, za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i sebe osudio

Ja uvek biu isti jer to je moja sudbina:

Sad moram opet stvar u svoje ruke da preuzimam

Jai sam od svega za mene nema zakona, svoj zakon ja sam pravio i seb