Umoran, bolestan i mnogo ranjiv,

nikakav, ocajan, pomalo sanjiv,

napolju pticice

pale bi nicice,

kad bi me videle.

Polomljen, porazen, pomalo mrtav,

trese me groznica, glas mi je drhtav,

Tramvaji prolaze,

vode nadolaze,

dok me neutope.

Oci u oci sa svojom bedom

ja pravdam sebe i mrzim sve redom,

prica o ljubavi

obicno ugnjavi,

cutim i grize me cir.

A napolju nista vise

osim tople letnje kise,

a napolju lisce susti,

izgleda da mnogo pljusti.