Zasto tebe da nosim na dusi,

nema smisla da ratujem s tobom,

dobra moja, idi s milim Bogom,

ne znam sta cu sam sa samim sobom.

Prosao sam davno cmakanje u parku,

drzanje za ruke, lezanje na travi,

na prodajem zvezde ni sarene laze,

suvise me toga zviznulo po glavi.

Mogu da ti valjam samo dva - tri dana,

u osecanjima uzasno sam stedljiv,

ja sam solunac vagon restorana,

priznajem da sam neupotrebljiv.

Necu da ispadnem zivotinja,

ja ne umem u dvoje da trajem,

ja sam ti ljubavna sirotinja,

otimam a nista ne dajem.