Uzela je svoje stvari, strpala u kofer,

tamo dole na stanici ceko je sofer.

Imala je s matorcima uvek samo svadje,

ukrala im nesto para, tek da joj se nadje.

Po korzou iste face besmisleno kruze,

subotom i nedeljom je ostajala duze.

Kuci su je kad zakasni tukli kao stoku,

bila im je crna ovca, svima trn u oku.

Volela je svoje tajne za sebe da cuva,

ni Bog sveti nije znao sta se u njoj kuva.

Nije htela nista nikome da keze,

milicija i rodjaci, svi ce da je traze,

Od straha drhti ko prut,

sendvic da zavara glad,

tri cigarete usput

- u grad.

Steze oznojen dlan.

morala je kad - tad,

ona ostvaruje san

- u grad.