Dok stojim za sankom delimicno pijan

mrzeci pomalo i sebe i druge,

ubijam lagano konjak, cigarete,

prijatelje dobre, moje verne sluge.

Nisam od onih koji cvile,

vise te namam i sta tu mogu,

ja cu se posle odvuci kuci

samo da popijem jos jednu s nogu.

Znam, necu moci jos dugo da zaspim,

beskrajno duge, proklete noci,

kako su pogresni dani bez tebe,

tu mi ni pice ne moze pomoci.

Nisi valjda luda da se stidis

sto si me prognala istocno od raja

bar se nasmesi kada me vidis,

ostani djubre do kraja.