Moj deda ve dugo

ore nebeske njive.

Ali baka jo? uva sve stvari

i sliku na?eg sveca.

Na dan kad sam rodjen

tu je posadjen orah,

i u avliji, pod gustom kro?njom,

sad igraju se deca.

Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

Kroz maglu treperi

devet svea na torti.

(Tad sam dobio par mandarina

i malog belog zeca).

U maju, jo? uvek,

zriju kom?ijske ba?te,

ali tre?nje i zelene kajsije,

kradu druga deca.

Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

Moj drugar Milutin,

druga klupa do vrata,

ima klinca od etiri i po

i ui ga da peca.

Ponekad ga sretnem,

mahne kroz prozor kola,

a u porti, za loptom sad jurcaju

neka druga deca.

Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

A ja, ja se kockam

s prevarantom ?ivotom.

Iz rukava on svakoga dana

izvue nekog keca.

I stari mi ka?u: