Ravnodusan prema placu,

obozavam ilovacu.

Gotova je moja muka,

pa se smejem iz sanduka.

Oko mene su, u stvari,

licemeri i govnari,

svako mi za dusu pije,

a znam, lazu drkadzije,

svako ko je tu plakao,

poslo bi me u pakao.

A gore mi pevaju popovi,

i nasledjuju me lopovi.

Sapucu samozvani proroci:

Upropastise ga poroci,

dok izjavljuju saucesce,

pljuju po meni sve cesce i zesce,

na glavu mi stavljaju lovore,

drze mi posmrtne govore,

stoka sto laze kako zine,

preuvelicava moje vrline.

Ravnodusan preme placu,

i konacno sasvim sam,

obozavam ilovacu,

ne moze mi nista sljam.

Mozda nema ko da place,

pa placaju narikace,

mnogo sveta, divan sprovod,

za pijanku sjajan povod,

ko u svakom dobrom vicu

sreca je na svakom licu,

grobar ceka napojnicu,

jos po jedna za ubicu,

za presrecnu porodicu,

i veselu udovicu!