U polumraku poznate sobe

ja sam pricao uporno, dugo,

da sve je gotovo, da nema vise

i da mi nismo jedno za drugo.

Prvi put iskreno, bez trunke lazi,

ja poluglasno, sto mogu tise

istinu rekoh da je ne volim,

da kraj nje nisam srecan vise.

Rekla je - Sve je u redu,

rekla je - Zagrli me jace,

rekla je - Nije mi nista

i tek je onda pocela da place.

Rekla je - Nemoj da brines,

rekla je da nije vazno,

rekla je - Brzo ce proci

samo me zagrli snazno.

A ja sam cuteci grizao usne

dok bivsi snovi po sobi lete

i nisam znao sta da joj kazem,

sav bespomocan, ko malo dete.