Kad sumrak zdere svet

I senke se pojavljuju

Tad nespokojni dusi prilaze

Napusteni - ostavljeni

Bogu iza ledja

Donoseci pesme drevne iz Eona sviju

Proslosti burne da otvore kapiju !



Koja nekad bese u Sili svojoj

Porinuta duboko u grotlo pakla crna

Porinuta - poreknuta

Zaklana nozem tvorca hriscanstva

Zakopana rukom Boga covecanstva

Od strane Boga hriscanskoga



Ukleta bozanstva koja vise nisu

Sne duboko u sumi zaborava

Smrtnim plastom zemlju prekriva

Magla tmurna koja se nadvila

Ni ptice vise nebom ne lete

'Doci ce Smrt i imace tvoje oci'



Vatra zivota - stinjala

Jer sve vredno je nestalo

Mrznja u mom srcu - skupljena

Cuci cekavsi



Sva osecanja - nestala

Jer sve je laz i svi su izdali

Dar Majke prirode

Odavno odbacili



Kad kucne cas smrti, Gospodarice

Zaliti necu uzeti ruku

Kukavan biti na tom iskusenju

Samo je mana



Zacaran

Pepelu cu da se prepustim

Da ne osvane novi dan

Nek' se zivot zavrsi kao san

Ja sam ZACARAN !